Trava je naš saveznik. I spasalac koji pravi nešto bez čega ne bismo mogli da živimo. Kiseonik.  Teoretski, četvoročlana porodica zatvorena u  nekom podzemnom bunkeru koji nekom magijom ima travnjak veličine bar 10 puta 10 metara mogla bi da ima dovoljno kiseonika da diše.

Trava je toliko važna za naše zdravlje, da bi trebalo da je sadimo gde god nađemo parče zemlje. I po dvorištima, naravno,  po balkonima i gradskim terasama.

 To je moćna fabrika kiseonika, koja radi danonoćno, u svim godišnjim dobima. Besplatno nam daje za nas najvažniju stvar na svetu.

UPIJAČ HEMIJE

 I ne samo što proizvodi kiseonik, trava je sposobna da neutralizuje ugljen dioksid koji proizvode automobili, ozon, hidrogen florid i hemijske agense i otrove. Ona je upijač otrova. Na svoj nenametljivi način ona se bori protiv ugljen-dioksida koji zagreva našu planetu.

 Gde god vidimo veliki travnjak treba da mu se zahvalimo jer on upije godišnje  od 20 do 160 kg ugljen-dioksida. Svaki fudbalski teren  ima važnost veću od samog kluba, ma kakvog ranga bili njegovi fudbaleri.

 Trava će da sakupi i uskladišti uredno sve one krupnije i sitnije čestice koje bismo udahnuli, hvala joj na tome.

Ona je naš garant  za miran san. Smanjiće buku koju prave automobili, kamioni, ljudi, uopšte gradska sredina i vreva ljudi. Trava se sadi duž auto-puta na sreću  ljudi koji blizu žive, jer smanjuje buku i do 10 decibela, što nije malo. 

Uostalom, svako od nas je bar jednom zaseo u tišini parka nekog velikog grada, uživajući u njemu zahvaljujući i travi. Iako na prvi pogled izgleda da je  naša radost izazvana cvećem, trava je ta koja smanjuje buku, rashlađuje užareni gradski beton.

ZELENA SAVEZNICA

Naša zelena saveznica je  toliko moćna da nam život u gradovima čini snošljivijim jer upija toplotu koju emituju asfalt i veštački materijali ( zgrada) zajedno. Tokom leta, kada grad gori od toplote, na bilo kom travnjaku je 15 stepeni manje nego na betonu, ili za 10 stepeni manje nego na goloj zemlji.

Ne treba zaboraviti ni moćnu ulogu trave kao upijača vode. Kod velikih kiša ona zadržava vodu ne dozvoljavajući da odmah otiče u slivnike i da se oni zapuše od svega što je voda ponela  u svojoj bujici.  Tu će vodu pročistiti, zadržavajući i uništavajući štetne bakterije i mikrobe.  Travnjaci se zbog ove osobine koriste kao prvi filter za vodu. Voda koja je prošla kroz travnjak  mnogo manje je kisela nego voda koja se sliva niz beton i zemlju u kanalizaciju .

Trava je radost za naše oči, opušta nas, čini radosnim, mirnim, srećnim. Kad god nam je teško i kad oblaci pritisnu dušu, sam pogled na zelenilo, na travu i šumu, može da rastera oblake.

 Oduvek je čovek sadio travu uz građevine i po mestima stanovanja, od drevnih Visećih vrtova  Vavilona, preko čuvenih egipatskih  geometrijskih parkova( koji su nestali promenom klime) do Versajskog parka ili Hajd parka u Londonu koji je trenuno najveći kultivisani park na svetu sa 145 hektara. Odavno je zapažena njena moć da čoveka čini radosnim. A šta je život nego umeće da se postigne radost.

Izvor: Oblak beli